Autorka: Julia Petrovskaja
Mandatar za sastav nove vlade Srbije, Aleksandar Vučić, morao je poslednjih dana negirati glasine o pogoršanju odnosa sa Evropskom unijom i SAD, koje su se pojavile u medijima. “Srbija ne menja svoju politiku, nastavlja evropski put, ali i saradnju sa Ruskom Federacijom i Kinom”, ponovio je premijer već poznate spoljnopolitičke prioritete.
Sastanak sa američkim ambasadorom Kajlom Skatom i predstavnikom EU Majklom Devenportom potvrdio je da nema zategnutosti u odnosima. S jedne strane, jasno je da se Vučić mora posvetiti formiranju Vlade i logično je da putuje tek nakon toga, kada ključni međunarodni partneri budu upoznati sa njegovim programom. S druge strane, sporost Vučića zbunjuje posmatrače: od izbora na kojima je lista okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) osvojila 48,25 odsto glasova (131 mandat) prošlo je skoro dva meseca.
Može li Vučić, koji nema “suštinskih i strateških razlika sa SAD i EU”, da formira stabilnu Vladu koja bi nastavila put prema Evropskoj uniji? Ili će on postati talac “Putinovih kadrova”?
Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović tvrdi da Rusija pokušava da utiče na to ko će biti ministri u novom sastavu Vlade Srbije. “Oni (Rusi) u Vladu ne guraju, oni se ponašaju kao da je njihova i zato misle da treba da odlučuju ko će u nju ući jer neće sa svakim, hoće samo sa onima koje smatraju svojim”, izjavio je predsednik LDP.
“Svoji” je dosta širok pojam. Na prijemu u ruskoj ambasadi povodom Dana Rusije srpska svetovna i duhovna elita bila je prisutna skoro u punom sastavu.
Ruski ambasador Aleksandar Čepurin, pored visokih srpskih državnika, u zadnje vreme je na svoj zahtev kontaktirao sa liderom SRS Vojislavom Šešeljem, predsednikom Srpske narodne partije Nenadom Popovićem i liderima koalicije Dveri-Demokratska stranka Srbije). Iako niko od nih (još) nije ušao u Vladu, tokom tih sastanaka pričali su o političkim, ekonomskim i vojnim vezama i jačanju anti-NATO aktivnosti.
Nije poznato o čemu se dogovaralo iza zatvorenih vrata tokom privatnog sastanka Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi 26. maja. Ali, u svakom slučaju sadašnji položaj Vučića na političkoj sceni za Moskvu izgleda pogodnijim u smislu jačanja sopstvenog uticaja u kontekstu integracije Srbije u Evropsku uniju i približavanja NATO-u.
Utiču li Rusi na personalni sastav buduće Vlade Srbije ili ne? Izjave zvaničnika u Moskvi i posleizborna aktivnost ruskog ambasadora u Beogradu ukazuju na to da Rusija povećava pritisak na Srbiju. Interesantna je izjava potpredsednika ruskog parlamenta, visokog funkcionera vladajuće Jedinstvene Rusije Sergeja Železnjaka, koga smatraju kuratorom ruskog uticaja u Srbiji.
Nakon što je Vučić potvrdio da integracija Srbije u EU ostaje strateški put, on je rekao da će Rusija biti prinuđena da preispita niz sporazuma sa Srbijom, ukoliko se Beograd duboko integriše u Evropsku uniju. “Rusiju veoma brine pokušaj NATO-a da ojača svoje pozicije na Balkanu, uključujući i u bratskoj Srbiji”, dodao je on. Železnjak je obećao podršku kako vladajućoj partiji, tako i opozicionim snagama u “sprovođenju nezavisnog kursa u interesu građana”.
U ovom kontekstu treba posmatrati i “nadu” Vladimira Putina da će u novoj Vladi Srbije “dostojno mesto zauzeti ljudi koji pridaju značajnu pažnju razvoju odnosa između Srbije i Rusije”. Drugim rečima – ljudi koji će dugoročno garantovati nedonošenje antiruskih odluka, neulazak Srbije u NATO, jačanje strateškog partnerstva Beograda i Moskve - ne samo na ekonomskom, već i na političkom planu, i ograničenje uticaja Zapada, čiju politiku na “krhkom” Balkanu Moskva doživljava kao “nametanje svojih šablona i ubacivanje opasnih ideja preko pseudodemokratskih struktura”. Sve ovo podrazumeva usporavanje realizacije glavnog spoljnopolitičkog cilja Vučića – integracije u Evropsku uniju.
Rusija direktno ne traži da Srbija odustane od članstva u EU kao dugoročnog cilja, ali njena antizapadna propaganda i otvorena podrška nacionalističkih snaga unutar Srbije usmjerena je na jačanje antievropskog trenda. Dok traje sukob između Rusije i Zapada, ta politika Moskve se sigurno neće menjati - usporavanje integracija na Balkanu je sastavni deo strategije Rusije, koja na taj način pokušava da nanese štetu interesima Brisela i Vašingtona.
S obzirom na ulazak u parlament proruskih rivala Vučića (SRS, DSS-Dveri), on neće moči da ignoriše Putinovu “nadu”, odnosno zahtev za jačanje proruske orijentacije Vlade Srbije. U Moskvi računaju da će proevropski kurs i bolni kompromisi sa Briselom izazvati ozbiljnu opstrukciju u parlamentu. Pri tome, sadašnja situacija na političkoj sceni Srbije praktično isključuje mogućnost iznenadnih anti-ruskih poteza. Takve ocene čujemo iz Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI), koji informiše administraciju ruskog predsednika. “Sa Vučićem smo i ranije uspešno sarađivali, ali sada, kada postoji parlamentarna opozicija, biće nam mnogo lakše”, siguran je Nikita Bondarev, načelnik Grupe za balkanske zemlje RISI. On, između ostalog, prognozira ozbiljne proteste u Srbiji u slučaju da Vučić pokuša “da se odrekne Kosova ili da okrene leđa Rusiji”.
Imajući u vidu da je oko 70 odsto građana Srbije naklonjeno Rusiji, Putin je dobio pogodan temelj za sprovođenje svojih interesa nakon perioda smanivanja njenog realnog uticaja na Balkanu. Drugo je pitanje kako će on iskoristiti ovu sitaciju – za širenje vulgarne antizapadne propagande, za demonstraciju svojih globalnih političkih ambicija, dobijanje jeftinih “slovenskih poena” ili će pokušati da gradi odnose bez ucene i uvlačenja Srbije u sukob sa zapadnim partnerima.
Nakon promene odnosa snaga u srbijanskom parlamentu, ključ stabilnosti buduće Vlade se našao u rukama Putina. Jedan od najvećih problema Vučića je rastući evroskepticizam u kontekstu popularnosti ideje oslanjanja na Rusiju, koja je podstaknuta mitovima i propagandom, bez dovoljno znanja o Rusiji, njenom političkom uređjenju i socialno-ekonomskom stanju. Drugi ozbiljni problem je nepredvidivost politike Putina (što je potvrdila aneksija Krima i destabilizacija na istoku Ukrajine uz aktivnu ulogu dobrovoljaca i vojnika iz Rusije).
Zanimljivo je što Rusija, koja očekuje od Srbiji veću lojalnost, praktično ne nudi ništa konkretno pored svog “velikog potencijala”, istorijskih veza i režima slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU), koja za Srbiju ne može postati alternativa EU, imajući u vidu orjentisanost srpskog tržišta na region i Evropsku uniju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva četiri meseca 2016. godine dve trećine robne razmene Srbije odnosilo se na zemlje EU. (Rusija je na trećem mestu među trgovinskim partnerima Srbije, daleko iza Nemačke i Italije, ispred Kine, koja u ekonomskom smislu postaje njen najveći konkurent na Balkanu).
Državni ruski mediji prikazuju EEU kako „novu rastuću uniju“ koja nudi trgovinu „bez opterećujućih pravila i ucena, svojstvenih briselskoj administraciji“. Ali nije jasno da li je trgovinski ugovor povezan sa političkim uslovima. Što se tiče konkretnih zahteva srpskih vlasti prema ruskom tržištu, ta slika nije jednostavna. Recimo, pregovori o izvozu u Rusiju Fijatovih vozila koja se proizvode u Kragujevcu nisu bili uspešni. Za sada se govori o simboličnoj cifri od nekoliko hiljada vozila koja bi išla u Rusiju, dok bi iz Rusije stizali jeftini modeli Lade.
Što se ostalog tiče, radi se o za sada neostvarivom projektu izgradnje gasovoda preko Crnog mora, na koji Moskva “ne stavlja tačku”, ili nekim instrumentima koji mogu više služiti za pritisak njego za podršku u aktuelnim spoljnopolitičkim uslovima. To su cena gasa - a Srbija je i dalje potpuno zavisna od ruskog gasa, i “očuvanje teritorijalnog integriteta”, odnosno sprečavanje Kosova da postane članica UN.
Iako je Rusija dugo godina nezavisnost Kosova smatrala za “crvenu liniju”, u praksi Moskva pomjera svoje “crvene linije” (pa i granice) zavisno od situacije. U ovom kontekstu treba se setiti i izjave ruskog vice-premjera Dmitrija Rogozina koji je još 2010. godine u svojstvu ambasadora u NATO-u rekao da će Rusija priznati nezavisnost Kosova u slučaju približavanja Srbiji NATO-u. Teritorijalni integritet je jedan od ključnih pojmova u Putinovom spoljnopolitičkom konceptu, sve dok se ne pojave razlozi koji ga prevazilaze.
Očuvanje vojne neutralnosti Srbije u Moskvi smatraju ”kao važan deo prijateljskih rusko-srpskih odnosa”. Ali, ostaje bez odgovora pitanje na koji način Srbija može da zadrži svoju neutralnost? Za sada Srbija, zemlja antinatovski raspoloženih građana, u bezbednosnom kontekstu ostaje bez ikakvih garancija od strane Rusiji.
Posmatrači u Moskvi naravno ne očekuju da će nova Vučićeva vlada biti proruska. Jasno je da će on nastojati da vodi politiku racionalnog balansiranja - bez izazivanja negativnih reakcija Zapada i okretanja leđa Rusiji. Dok jedni to shvataju kao znak mudrosti, drugi – kao nedostatak dugoročne strategije. U svakom slučaju takva politika je sve manje održiva u uslovima krize u odnosima Rusije i Zapada. Srbija je jedna od prvih koja je osetila posledice tog sukoba (zaustavljanje izgradnje “Južnog toka”, pritisak zapadnih zemalja po pitanju sankcija protiv Moskve itd.) i nema garancija da će te posledice ostati ograničene.
Na prvi pogled čudne ocene, koje čujemo od ruskih predstavnika, ne trebaju da iznenađuju. ”Vojničići konfrontacije su još uvek u stroju, i vidimo ih ovde kako teže da nanesu štetu i Rusiji, i Srbiji. U zadnje vreme oni sve češće vire iz rovova, ponašajući se bahato kao da su gazde”, smatra ambasador Čepurin. Činjenica je da od 2014. godine Rusija vidi međunarodnu politiku kao polje sa rovovima, a Srbiju - kao značajnog partnera na tom polju.
S jedne strane, napetost i destabilizacija je u suprotnosti sa interesima Rusije na Balkanu, kako ih je ona sama formulisala u posleratnom periodu. S druge strane, predvideti poteze Moskve je veoma teško zbog nedostatka transparentnosti Putinove politike. Stvaranje napetosti u zoni svojih “strateških interesa", kako je između ostalog pokazala situacija u Ukrajini, je jedan od metoda Kremlja. Iako se od 2014. godine Rusija fokusirala na ekonomske poluge u pokušaju da ojača svoj uticaj na Balkanu, sada je veći prioritet za Kremlj da nanese štetu EU i NATO-u i njihovim integracijama. Putin će sebe i dalije pozicionirati kao pouzdanog partnera Srbije, ali ne treba računati na njegovu blagost - Kremlj je spreman da vodi vrlo oštru politiku kada smatra da su njegovi interesi ugroženi.
Facebook Forum